Integracija klime, kulture i podataka

U ovom članku:
Novozelandska firma Warren and Mahoney ima ambiciozne ciljeve nultog ugljenika

Novozelandska firma Warren and Mahoney ima ambiciozne ciljeve nultog ugljenika, znanje Maora o održivosti, formalno izražavanje i ekološku ravnotežu.

  • Na Novom Zelandu se 80% električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora, ali udaljena geografska lokacija zemlje zahteva dostavu mnogih materijala na velike udaljenosti.
  • Da bi do 2030. godine dostigla svoju klimatsku posvećenost, arhitektonska firma Warren and Mahoney koristi pasivni dizajn, masivno drvo i druge inicijative koje podržavaju klimatsku osvešćenost.
  • Firma Warren and Mahoney je takođe upoznata sa domorodačkim znanjem Maora za poboljšanje ishoda održivosti i važnosti povezivanja ljudi sa lokalitetom putem pripovedanja i formalnog izražavanja.

Novozelandska arhitektonska firma Warren and Mahoney koristi digitalni alat za projektovanje kako bi ispunila ambiciozne ciljeve održivosti: da do 2030. godine svi njeni projekti imaju nultu emisiju i da  troše 40% manje ugrađenog ugljenika u odnosu na tradicionalno izgrađene zgrade.

Ali postizanje nulte emisije seže dalje od tehnoloških izazova i digitalnih modela. „Moramo da težimo da učimo od ljudi koji su u harmoniji sa klimom i da radimo na našem odnosu prema njoj i da koristimo tehnologiju kako bismo napravili arhitekturu koja je zasnovana na podacima i klimatskim promenama“, kaže Fiona Šort, rukovodilac odeljenja za održivost kompanije Warren and Mahoney.

„To znači kombinovanje visokotehnološkog merenja i modelovanja sa dubokim lokalnim razumevanjem klime i materijala. Najbolji dizajn je onaj koji je jedinstven za lokalitet na kojem se gradi. Počinjete da duboko razmišljate o lokalitetu koji predstavljate arhitekturom bez ugljenika. Za njih volim da mislim da su bezugljenično vernakularna.“

Premoderne i autohtone kulture izgrađene bez korišćenja energije koja ima intenzivnu emisiju, bile su majstori ekoloških vernakularnih projektnih jezika širom sveta. Njihovi potomci i izgrađeno nasleđe i dalje čuvaju to znanje, a usvajaje sličnih tehnika i elemenata njihove ekološke povezanosti pomažu ublažavanju jačanje efekta klimatskih promena.

Ovo dobija novo značenje dok svetski lideri razvoja osuđuju bogate nacije na konferenciji o klimatskim promenama COP27 u Egiptu zbog njihove krivice u proizvodnji emisije ugljenika koje koštaju siromašnije nacije milijarde dolara i na hiljade života.

Na Novom Zelandu, narod Maora je razvio znanje o tome kako živeti kao svestan deo ekološkog sistema. Firma Warren and Mahoney pronalazi urođeno znanje o održivosti, formalnom izražavanju i ekološkoj ravnoteži kako bi poboljšala ekološke ishode i povezala ljude sa lokalitetima kroz pripovedanje i formalno izražavanje.

Šort postavlja dva ključna pitanja na svim svojim projektima: „Kakva je priča o ugljeniku za ovaj projekat?“ i „Kakva je priča o ljudima i lokalitetu?“
„Priča ugljenika“ projekta se odnosi na ukupnu emisiju ugljenika: ugrađeni ugljenik koji sadrže sve komponente i materijale iz njiihove proizvodnje, transport i montažu, kao i emisija koja dolazi iz energetske potrošnje projekta, koju zovemo operativni ugljenik.

Da bi procenila ugrađeni ugljenik, firma Warren and Mahoney koristi softver Autodesk Revit kako bi napravila digitalnog blizanca koji je izmeren upotrebom One Click LCA, što timovima omogućava da otkriju potencijal za globalno zagrevanje, kao i građevinske elemente kao što su: krovovi, fasade, prozori, vrata i tako dalje. Ovi podaci pripovedaju priču o ugljeniku svake zgrade, jedinstvene po njenim materijalima i projektu.

Jedan projekat, luksuzni kompleks stanova The Domain Collection u Ouklendu, na Novom Zelandu, pokazao je da je odluka da se ponovo iskoristi betonska konstrukcija izbegla emisija od približno 1.400 tona ugljenika. Razumevanje ovoga znači da projektni tim može da razgovara o uticaju svojih projektnih odluka. Odlučili su da ponovo koriste konstrukciju, što je spasilo ugljenik srazmeran onome koji se proizvede tokom 2.000 vožnji od Los Anđelesa do Njujorka, a pritom smo i uštedeli.

„Otkrili smo da je posedovanje tih uvida bilo neverovatno jer iznenada otkrivaju mnogo prilika za dekarbonizaciju“, kaže Šort. „Usvajanjem visoke tehnologije kao dela našeg projektnog procesa, sada u pravom trenutku možemo da pravimo projektne odluke zasnovane na podacima, što će nas odvesti ka klimatski osvešćenom projektu i ka našim ciljevima nulte emisije.“

Geografski položaj Novog Zelanda, kao ostrva na jugu, daje mu jedinstvenu poziciju u matrici ugrađenih i operativnih energetskih troškova. Osamdeset procenata struje nacije se generiše iz obnovljivih izvora, pa je emisija ugljenika iz rada objekata samo delić onih u npr. Sjedinjenim Američkim Državama. Ali zbog toga što je Novi Zeland daleko od većine proizvodnih pogona građevisnkih komponenti, materijali se često isporučuju na velike udaljenosti, što povećava ugrađenu-transportnu emisiju ugljenika.

Dodatno, vrsta gvožđa pronađenog i istopljenog na Novom Zelandu za proizvodnju čelika (koji se dobija od gvozdenog peska, a ne od gvozdene rude) zahteva mnogo više energije, a time i više emisije ugljenika za njegovo prečišćavanje.

Kako bi smanjili ugljenik u svojim projektima Warren and Mahoney više naginju ka upotrebi masivnog drveta. Šort trenutno radi na građevinskom projektu, hibridu od masivnog drveta i betona, He Toki Kai Te Rika Otago politehničko-trgovačkom trening centru u Dunedinu, u Novom Zelandu. Podrum je od betona, a sve iznad tog nivoa obuhvata CLT unakrsno lamelirano drvo i lameliran LVL furnir.

Konstrukcije od masivnog drveta sadrže 630 tona izolovanog ugljenika – što je ekvivalent desetogodišnjeg rasta 10.000 zasađenih sadnica drveća.
Još jedna strategija održivog građevinarstva koju koriste Warren and Mahoney je korišćenje pasivnog dizajna, što označava „korišćenje forme objekta za poboljšanje udobnosti i energetske efikasnosti, pre nego puko oslanjanje na mehaničke sisteme“, kaže Šort.

Pasivno podešavanje zgrade klimatskim uslovima znači razmatranje orijentacije zgrade i elemenata za moduliranje izloženosti dnevnoj svetlosti, prirodnoj ventilaciji i postavljanje termalne mase, kao i izolacije, da bi se smanjili energetski zahtevi pre planiranja bilo kakvih aktivnih sistema ili strategije energetskih generacija.

„Najbolji projekti završe kao zaista interesantna kombinacija strategije pasivnog dizajna i analize njegovog visokotehnološkog razumevanja“, ona kaže.
Primena strategije niskotehnološkog pasivnog dizajna može da uskladi projektante sa sa građevinskim formama koje su bliže vezane za kulturu, kao i za klimu lokaliteta. Za Šort ovo znači naslanjanje na Kaitiaki koncept Maora: posvećenost negovanju ekologije, zaštiti i očuvanju.

Praktično, to znači saradnju sa lokalnim narodom Maora koji ima status mana whenua (vlasništvo nad zemljom) kako bi razumeli i bolje odgovorili na prirodnu, kulturnu i svetu istoriju lokaliteta. Takođe, postoje mnogi primeri tradicionalnih građevinskih tehnika koje odgovaraju klimi, iz kojih projektanti mogu da uče i primene ih na savremeno građevinsko okruženje.

„Jedan jednostavan primer koji prilično volim je da ako odete u stari „pa“, što je tradicionalno maorsko selo, videćete brojne jame iskopane u zemlji“, kaže Šort. „Koristile su se za skladištenje hrane na stabilnoj hladnoj temperature, slično kao podrum. Maori su koristili masu zemlje da izvuku toplotu iz prostora da bi stvari ostale hladne, a imale su malu konstrukciju na vrhu, kako bi ostale u hladovini. Ovaj pasivni dizajn koristi ventilaciju i masu kojom se održavala odgovarajuća temperature za povrće, a takođe može da se primeni kao projektna strategija za održavanje prijatnog okruženja za ljude.“

Lokalitet, kultura i istorija takođe utiču na projektne izbore. Jedan od projekata koji treba da bude završen do 2026. godine je zgrada Heke Hua Archives New Zealand u Velingtonu. Formalni izraz je dizajniran u saradnji sa predstavnicima Maori mana whenua i projektne agencije Tihei koja radi rame uz rame sa firmom Warren and Mahoney i DIA da artikulišu maorski pogled na svet.

U zgradi će se čuvati originalni dokument Treaty of Waitangi (ili Te Tiriti o Waitangi), kao i više od 7 miliona drugih spisa i nacionalnog blaga (aka taonga naroda Maora). Zbog toga što će zgrada stajati na istorijskom lokalitetu Pipitea Pā, nastalom pre naseljavanja Evropljana u luku Velington, Warren and Mahoney su se pobrinuli preko dizajna zgrade ispričaju priču o domorocima.

„Dosta priča o lokalitetu i blagu koje zgrada čuva je izraženo u dizajnu fasade, radeći sa umetnicima da pričaju te priče kroz šablone i pravljenje oblika na fasadi“, kaže Šort. „Kada pogledate zgradu, počinjete da shvatate priče, zašto su tamo, šta sadrže i koliko znače ljudima.“

Zbog prirode blaga smeštenog u objekat, najvažniji je ekološki učinak toplote i vlažnosti. Zgrada koristi kombinaciju visoko prilagođene fasade i naprednog aktivnog sistema kako bi osigurala zaštićeni sadržaj za generacije koje dolaze. Kao jama za čuvanje hrane, Heke Hua Archives koristi izloženu toplotnu masu kako bi održala stabilno okruženje i smanjila upotrebu mehaničke klimatizacije.

Kako Šort, Voren and Mahoni detaljnije sagledavaju autohtone načine gradnje, postaje jasnije da su ugljenična priča objekta i priča o ljudima i lokalitetu zaista dve strane iste medalje. „Kada projektujemo u skladu sa klimom, inherentno dobijamo zgrade koji imaju nizak nivo ugljenika“, kaže Šort. „Priče o lokalitetu idealno mogu da inspirišu čitav koncept zgrade, način na koji je ljudi koriste i kako se će ljudi prema njoj odnositi.“

Izvor: teamCAD

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp

Podijeli

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp

Posljednje novosti