Napredna tehnologija i povezani tokovi rada pokreću inovacije u stop-motion animaciji
U doba socijalne distance i naređenja da ostanete kod kuće, potražnja za zabavom nije nestala – eksplodirala je. Ljudi širom sveta, sa više vremena na raspolaganju, traže sveže priče, nove žanrove i ubedljivija iskustva.
U ovakvom okruženju, nagrađivani studio za animaciju LAIKA se ističe sa svojom zadivljujućom produkcijom i jedinstvenom estetikom ručne izrade.
Ova kompanija je usvojila napredne tehnologije koje spajaju stvarni i digitalni svet kako bi bolje koordinisala produkcije koje uključuju stotine umetnika, hiljade snimaka i složene rasporede tokom više godina.
Posao iz ljubavi
Danas se većina studija za animaciju sasvim oslanja na digitalne vizuelne efekte, koristeći softver za sve od pretprodukcije do dizajna, montiranja i animiranja likova.
Ali daleko od Holivuda, studio LAIKA sa sedištem u Portlandu, u Oregonu, sinonim je za ručno rađeni zanatski šarm stop-motion animacije.
Kompanija je poznata po svojim filmovima nominovanim za nagradu Oskar: Missing Link, Kubo and the Two Strings, The Boxtrolls, ParaNorman i Coraline.
„Stop-motion je jedna od najranijih tehnika za pravljenje filmova“, kaže Stiv Emerson, VFX supervizor u studiju LAIKA. „Koristi stvarne fizičke scenografije i prave lutke kojima se manipuliše na veoma suptilne načine u pojedinačnim kadrovima. I sve se snima kamerom.“
Kada se puštaju uzastopno, stop-motion snimci formiraju animirane priče sa jedinstvenim toplim kvalitetom koji je teško postići digitalno.
„To je magična umetnička forma, ali je takođe vrlo tehnička i zahteva mnogo vremena“, kaže Emerson. „Svaki kadar zahteva mnogo razmišljanja i truda. Tako da spajamo CGI sa našom produkcijom – jer na kraju dana želimo da iskoristimo najbolje iz oba sveta.“
Pogledajte video (30 sek) da biste videli jedinstvene, ručno izrađene tvorevine studija LAIKA, uključujući džinovski kostur visoko skoro 5 metara, napravljen za film Kubo and the Two Strings, koji je osvojio nagradu BAFTA. Ljubaznošću LAIKA.
Pravljenje likova
Naravno, produkcija počinje sa lutkama: „Sve počinje na papiru, od 2D umetnosti“, kaže Emerson, onda se lik pretvara u digitalnu skulpturu pomoću softvera Maya.
„Kada odobri režiser, predaje se timu za armaturu kako bi napravio skelet u telu lutke, koji omogućava animatorima da kontrolišu i postavljaju kadar po kadar.
Korišćenjem softvera Inventor, oni pregledaju modularne komponente iz naše biblioteke da bi videli šta im je potrebno, u smislu stvari kao što su kuglice, utičnice i zglobovi kako bi napravili datu armaturu ili ako treba nešto da naprave po meri.
„Na kraju, dosta armatura je spoj modularnih i prilagođenih komponenti“, nastavlja Emerson. „Neko će zalemiti te komponente kako bi napravio armaturu i stavio je u lepu, udobnu silikonsku navlaku da bi pokrenuo lutkine pokrete.“
Ukupno je potrebno oko devet meseci za proizvodnju lutke, od trenutka kada režiser odobri dizajn digitalnog lika do lutke spremne za animaciju koja se iznosi na snimanje.
Alati napredne tehnologije pomeraju granice umetnosti
Sa filmom Coraline iz 2009. godine, studio LAIKA počinje da koristi 3D štampu kako bi se napravili izrazi lica za likove iz filma.
Ova pojedinačna lica se postavljaju na lutke, jedno za drugim, kako bi oživeli likove u stop-motion procesu animacije.
„Koristimo softver Maya kako bismo stvorili na hiljade izraza lica“, kaže Emerson. „Onda, umesto da kliknu render na kraju pravljenja elementa, naši animatori samo kliknu komandu štampaj.”
Kada je potreban novi izraz lica, ovaj prilagođeni proces proizvodnje daje animatorima mogućnost da naprave novo lice za jedan dan. Za film Missing Link iz 2019. godine studio LAIKA je 3D štampom napravio više od 100.000 unikatnih izraza lica.
Kao dodatak ručno izrađenim neverovatno detaljnim lutkama i scenografijama, tim za vizuelne efekte ih takođe pravi virtuelno.
Vizuelni efekti su napravljeni tako da odražavaju kvalitet ručne izrade fizičkog dizajna, u saradnji sa istim umetnicima koji su napravili fizičke elemente. „Uz CGI, možemo da odemo dalje od onoga što je moguće u fizičkom svetu – i u kombinovanju sa stop-motion animacijom, naši filmovi ne gube svoju jedinstvenost i umetničku estetiku“, kaže Emerson.
Balansiranje između stvarnog i virtuelnog
„Posle izrade scenarija, pravimo knjigu snimanja, stvaramo animatiku, proizvodimo digitalne i fizičke objekte i na kraju snimamo scene sa fizičkim objektima na sceni“, kaže Emerson. „Onda obično dodamo digitalne elemente i na kraju digitalno sastavljamo kompletan snimak.“
Za svaki pojedinačni element filma tim studija LAIKA donosi svesnu odluku da li će biti kreiran digitalno ili ručno – ono što je pre svega umetnički izbor vođen potrebama priče.
Tokom godina studio LAIKA je razvio niz pravila oko toga šta treba da bude stvarno ili digitalno: „Ukoliko se radi o glavnom junaku ili liku koji govori, oni su skoro uvek ručno animirane stop-motion lutke“, kaže Emerson.
„Ali kada izađemo iz neposrednog okruženja, van delokruga junaka i svega što dodiruje lik koji je u fokusu snimka, pravila više ne važe. Želimo da kamerom snimimo što je više moguće. Radimo to do tačke gde počinje da nam ponestaje resursa i to već utiče na vizije pisca i reditelja. Tu ulazim u diskusiju da procenim opcije za vizuelne efekte.
Pogledajte video (1:15 min) da biste videli kako je napravljeno izvođenje lika sa ručno animiranim stop-motion lutkama i spojeno sa digitalnim elementima kako bi se završio snimak. Ljubaznošću LAIKA.
Nove tehnologije nude više umetničke slobode
Spoj fizičkog i digitalnog snimanja filmova studija LAIKA čini da je svaka produkcija veliki, složeni zadatak – uključujući na stotine umetnika i hiljade snimaka, tokom više godina.
Da bi se to uspešno izvelo, potrebna je ogromna koordinacija. „Za to koristimo Shotgun”, kaže Emerson. „Usvojili smo Shotgun posle filma Coraline i iskreno, ne znam kako smo živeli bez njega. Imali smo kartice 3×5 na tablama od plute, Microsoft projekte, Excel tabele i rasporede. Informacije su bile na sve strane. On nam je sve promenio“.
Studio LAIKA je napravio efikasan proizvodni proces rada pomoću softvera Shotgun, praćenjem digitalne i fizičke proizvodnje na hiljade elemenata – od sitnih rekvizita do čitavih scenografija – i koordinisanjem napora svih ljudi koji učestvuju.
Studio je počeo da koristi mogućnost Generative Scheduling u softveru Shotgun, koja koristi mašinsko učenje da generiše i testira rasporede scenarija koji su zasnovani na potrebama produkcije.
„Pošto su generisani rasporedi veoma optimizovani, oni ne traće ni sekundu ničijeg vremena“, kaže Emerson. Za planiranja narednog filma na kome studio radi, tim koristi generativan raspored koji za samo nekoliko minuta niveliše u rasporedu 12.000 zadataka koji dolaze iz 60 različitih izvora.
Nove tehnologije nude više umetničke slobode
Emerson takođe predviđa korišćenje novih tehnologija kao što je veštačka inteligencija, koja će studiju LAIKA pomoći da dalje spaja fizičke i digitalne aspekte produkcije.
„Koristimo neke prilično lude sisteme rigovanja kako bismo dobili prirodno iznijansirana izvođenja od ovih lutaka“, on kaže. „Navedemo mašinu da prepozna rigove, da bismo mogli da ih prebojimo u postprodukciji i efikasno napravimo mat – mislim da je to put kojim smo krenuli. Pokušavamo da eliminišemo zadatke za koje umetnici baš i ne vole“.
Proširena stvarnost je još jedan alat koji pomaže da se pomere granice. „U stop-motion animaciji nikad nema dovoljno lutaka ili scenografija“, kaže Emerson.
Pošto imamo ograničen vremenski rok da se film završi, često moramo da snimamo izvođenje ispred zelenog platna. Proširena stvarnost znači mogućnost da imamo digitalnu reprezentaciju tih scenografija, postavimo lutku i onda uklonimo zeleno platno sa scene i prikažemo režiseru kakva će biti kompozicija kadra. To bi promenilo sve.“
I kako studio planira naredne filmove, tim LAIKA uvek pokušava da podigne standarde kreativnosti. „Želimo da istražimo granice stop-motion animacije“, kaže Emerson. „Kako možemo da je napravimo zaista izuzetnom i vizuelno iznad svega što je publika ranije iskusila?“
Integrisanjem tehnologije u proizvodni proces, LAIKA svojim umetnicima nudi više slobode da sanjaju u svežim pričama i inovativnim iskustvima za kojima publika žudi – i učini ih većim, bogatijim i imerzivnijim.
Izvor: teamCAD
