Kako se gradovi mogu pripremiti da u budućnosti budu održiviji? Korišćenjem prirode kao modela za stvaranje kružnih gradova, minimalizovanjem otpada i zagađenja pomoću smanjenja, recikliranja i ponovne upotrebe sirovina.
- Gradovi proizvode 50% svetskog otpada jer se roba pravi i baca bez razmišljanja o potencijalnoj ponovnoj upotrebi.
- Kružni grad je grad projektovan za prenamenu materijala kako bi se minimalizovao uticaj na životnu sredinu.
- Kako bi se približili održivosti, gradovi koji imaju nultu emisiju mogu da stimulišu lokalnu ekonomiju i inovacije.
Projektanti, inženjeri i inovatori oduvek su u prirodi tražili inspiraciju, stvarajući inovacije raznovrsne poput aviona (inspirisane pticama), ventilacionih sistema (termitima), brzi vozovi (vodomarima), čičak-traka (čičak). Sada svet prirode služi kao model za kružne gradove – održive gradske sisteme koji minimalizuju otpad i zagađenje smanjimvanjem, recikliranjem i pronovnom upotrebom sirovina.
Priroda je savršen model za takav poduhvat. Na kraju krajeva, ona se inače bavi recikliranjem. Ništa ne protraći: Uginule životinje i biljke se raspadaju u hranljive materije koje upija zemlja i onda ih koristi za stvaranje novog ciklusa živih bića.
Šta je kružni grad?
Kružni gradovi su gradovi koji prelaze sa linearnu na kružnu ekonomiju. U linearnoj ekonomiji sirovine se koriste za izradu robe i proizvoda koji su koji se onda odbacuju bez razmišljanja o njihovoj potencijalnoj prenameni. Prema fondaciji Ellen MacArthur, ovaj uzmi-napravi-odbaci sistem proizvodi 50% globalnog otpada i 60 do 80% emisije gasova staklene bašte.
Ali postoji prilika za promene.
Kružna ekonomija je sistem projektovanja, pravljenja i korišćenja stvari koji poštuju ograničene resurse planete. U kružnoj ekonomiji proizvodi i procesi su redizajnirani da eliminišu otpad i zagađenje, proizvodi i materijali se ponovo koriste, a prirodni izvori se obnavljaju.
Evo 5 načina kako krenuti ka kružnoj ekonomiji:
1. Ulaganjem u zelenu infrastrukturu
Zelena infrastruktura – planirana mreža prirodnih i poluprirodnih oblasti – jedan je od metoda koji gradovi mogu da koriste kako bi rešili pitanja upravljanja otpadom, atmosferskim vodama, toplotnim stresom, kvalitetom vazduha i biodiverzitetom.
Na primer, zeleni krovovi i fasade smanjuju otpad u građevinskoj industriji produžavajući životni vek spoljašnjih površina. Krovna arhitektura, kao što su bašte, obezbeđuju zaštitni sloj protiv sunčeve svetlosti i visokih temperatura, duplirajući životni vek tradicionalnih ravnih krvovova. Slično, zelene fasade snižavaju zahteve za održavanjem konvencijalnih fasada. Izolatorni efekti zelenih krovova i fasada takođe pomažu da se reguliše unutrašnja temperatura tokom cele godine, štedeći struju. Još jedna korist od ozelenjenih površina? Mnogo ih je lepše gledati njih nego beton.
2. Korišćenjem građanskog vođstva za podržavanje obnovljivih resursa
Prelazak sa linearne ekonomije na kružnu nije lak zadatak. On je izazovan i dugotrajan, uključuje velike promene u infrastrukturi, poslovnim modelima, logistici i društvenom ponašanju. Da bi započeli, gradovi moraju da naprave kružne sisteme koji odvajaju ekonomski rast od od nove upotrebe materijala, podržavajući obnovljive izvore i držeći ih u petlji što je moguće duže.
Integrisanje kruženja u opštinsku politiku takođe znači uključenje svih zainteresovanih strana iz javnog i privatnog sektora. Podržavajući principe kružne ekonomije, gradovi mogu da otkriju još jednu korist: mogu da pomognu stimulisanju lokalnog preduzetništva i inovacija.
3. Prenamenom ostatka građevinskog materijala
Kada se zgrade renoviraju ili ruše, gde ide svo to staklo, čelik, drvo i beton? Na deponiju, na isto mesto gde završi oštećen ili zastareo nameštaj i oprema. Čak i kada su izgrađene nove komercijale zgrade, ostatak materijala se baca, uključujući i onaj neotvoren i netaknut.
Ova praksa predstavlja ogroman gubitak novca i resursa, ali to se menja od kako kružna ekonomija počinje da dobija na snazi u oblasti nekretnina, gde obećava da će imati veliki uticaj, ne samo na životnu sredinu, već u na same kompanije.
4. Ugledanjem na primere 7 svetskih gradova
Sedam gradova širom sveta prednjači u nastojanju da pređu na kružnu ekonomiju.
San Francisko, dugogodišnji svetski lider u reciklaži, ponovo iskoristi 80% svog otpada i ima za cilj da sledeće godine dostigne nultu vrednost otpada. U Kopenhagenu, u Danskoj, 62% stanoviništva svaki dan ide na posao biciklom, uživa u najkraćem radnom vremenu i pridružuje se besplatnim sportskim aktivnostima. (Nije iznenađenje što su stanovnici ovog grada među najzdravijim i najsrećnijim na svetu.)
A Vhangaui na Novom Zelandu se može pohvaliti prvom vodenom površinom na svetu kojoj su dodeljena zakonska prava jedne osobe. Reka Vhanganui, koju starosedeoci Maori smatraju pretkom, nadgledaju dva legalno dodeljena čuvara životne sredine: status ličnosti takođe pomaže da se zaštite domorodačke tradicije Maora.
5. Projektovanjem budućih gradova imajući na umu prilagodljivu prenamenu
S obzirom na to da se predviđa da će svetska populacija do 2050. godine dostići 9,8 milijardi ljudi – a u gradovima će stanovati skoro 70% od tog boja – na vidiku su veliki ekološki, društveni i ekonomski izazovi.
Firma za arhitekturu i urbano planiranje Skidmore, Owings & Merrill (SOM) projektovala je grad budućnosti koja se kreativno bavi ovim pitanjima. U njihovoj viziji, gradovi su skup gusto razvijenih urbanih čvorišta koja su povezana brzom železnicom.
U samostalnim naseljima se sve dnevne usluge obavljaju za samo nekoliko minuta hoda. Gradski centri se nalaze u unutrašnjosti grada, daleko od vodenih površina koje su u porastu, i imaju zelene modularne objekte koji se grade većom brzinom i sa manje otpada. Takođe se mogu pohvaliti fleksibilnijim enterijerima koji se mogu prilagoditi promenama poslovanja ili stambenim potrebama i ponuditi zajedničke prostore koji podržavaju zajednicu i blagostanje.
Izvor: teamCAD
